• Dostupno samo putem interneta!
Grcki Safran Zacin - pakovanje od 1 grama
  • Grcki Safran Zacin - pakovanje od 1 grama

Grcki Safran Zacin - pakovanje od 1 grama

Grcki Safran Zacin - pakovanje od 1 grama

Cena je za pakovanje od 1 grama zacina.

Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Može dostići visinu do 30 cm. Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla

300,00 RSD
Porez je uključen
Količina
There are not enough products in stock

  • Security policy (edit with Customer reassurance module) Security policy (edit with Customer reassurance module)
  • Delivery policy (edit with Customer reassurance module) Delivery policy (edit with Customer reassurance module)
  • Return policy (edit with Customer reassurance module) Return policy (edit with Customer reassurance module)

Grcki Safran Zacin - pakovanje od 1 grama

Cena je za pakovanje od 1 grama zacina.

Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Može dostići visinu do 30 cm. Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška (Croci stigmata), organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača, a koristi i u mediciniU većoj meri je otvoren.

Grcki Safran je po kvalitetu na prvom mestu, iza njega je odmah Iranski na drugom (iako je Iran najveci proizvodjac safrana), za spanski koji je ujedno i naj jeftiniji po marketima, se kaze da je lazni ili jeftini safran.

Šafran u medicini

Šafran se vekovima upotrebljava kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti. Takođe, šafran se koristi i za lečenje akni, bradavica, ekcema i drugih kožnih problema.

Šafran kao začin

Začin šafran je poznat od davnina. Koristio se još u Mesapotamiji pre 5000 godina, a spominje se i u Bibliji. Ovaj začin je jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji, na svetu. Naime, 1 gram ovog začina košta od 4 do 14 evra. Začin se spravlja od prašnika i tučka koji su narandžastocrvene boje. Za kilogram ovog začina potrebno je ubrati oko 150 000 cvetova, pa je zato i najskuplji začin na svetu. Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni. Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.

Ukus začina

Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.

Upozorenje

Istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba.

KAKO KORISTITI SAFRAN U KULINARSTVU:

https://www.wikihow.com/Use-Saffron

Z 66